Погибија Симе Џепиновића 0001    Вино пију хајдуци јунаци 0002    Тамо доље код Старца бунара, 0003    Више горе, код Вјештичког гаја, 0004    У камари Ради капурала, 0005    Једно био Џепиновић Симо, 0006    А друго је Паровић Данило. 0007    На њима је дивно одијело ─ 0008    На Сими је зелена долама, 0009    На њој пуца с обадвије стране, 0010    С обе стране до зелене траве; 0011    На Данилу свилена марама, 0012    У марами три драга камена, 0013    Гдје с’ огледа Данилова драга. 0014    Овак’ вели Данилова драга: 0015    „О Данило, сунце огријано, 0016    Већ не могу поднести небеса 0017    Каква чиниш на земљи чудеса ─ 0018    Људе бијеш и крвцу им пијеш 0019    И женама одрежеш дојке, 0020    Мећеш себе под ноге обојке!” 0021    То се чудо надалеко чуло, 0022    То се чуло од града до града, 0023    Док је чуо царе господине. 0024    Пише књиге на три краљевине: 0025    „Ко ухвати Џепиновић Симу, 0026    Или Симу ил’ Симина друга, 0027    Он ће добит’ пет стотина блага, 0028    Каква блага, пет стотин’ дуката!” 0029    То зачули бези и везири, 0030    И сви лички млади официри, 0031    Сви бољари и сви поглавари 0032    И котарски сви млади срдари, 0033    Они пишу једну књигу бијелу, 0034    Па је шаљу цару господину: 0035    „Вала тебе, ваш честити цару, 0036    Вала тебе на твојему дару ─ 0037    Симу не би уватиле виле 0038    Нит’ с небеса устрелиле стреле!” 0039    Кад то види царе господине, 0040    Кад он види шта му књига каже, 0041    Удари пљеском по кољену, 0042    Тростру[к] скрлет пуче на кољену, 0043    Златна бурма на десници руци: 0044    „Ајме мени, уда срећо моја, 0045    Ђе ми нема бољега јунака, 0046    Само један Џепиновић Симо!” 0047    То зачуо Петрачић Перо, 0048    Па се шеће по своме квартиру 0049    И он пане по белом папиру, 0050    Паон пише једну књигу вину, 0051    Па је шаље цару господину: 0052    „Драги царе, не повали дара ─ 0053    Ако л’ буде моја срећа стара, 0054    Ухватићу Џепиновић-Симу, 0055    Или Симу ил’ Симина друга!” 0056    Па он иде на Прљево равно 0057    И покупи младе Прљевчане, 0058    Те он иде у Шару планину. 0059    По планини црна магла пала 0060    И у магли Симо попијева: 0061    „Ојелице, стара моја мајко, 0062    Два Јелића, братац и сестрица, 0063    Ако л’ мени Бог и срећа даде 0064    И да Светог Ђурђа дочекамо, 0065    С белим ћу те покривати лимом, 0066    А поподит’ с котарскими ребри 0067    А направити врата 0068    Од сувога задарскога злата!” 0069    Ал’ говори побратим Вјештица: 0070    „Ајдмо,браћо, на Прљево равно, 0071    Побратим ће доћерати вино, 0072    Не би ли се рујна понапили!” 0073    Ал’ говори побратим Данило: 0074    „Нејд’мо, браћо, на Прљево равно, 0075    Јер су курве Прљевчани млади, 0076    Кога ране тога и саране!” 0077    Ал’ не слуша Џепиновић Симо, 0078    Већ он иде на Прљево равно ─ 0079    Побратим је доћерао вина, 0080    Те су рујног напили се вина. 0081    Ал’ поклика вила из планина: 0082    „Курво Симо, 0083    Зло ти вино и горе ти било, 0084    Вино ти се на леђа излило!” 0085    Паде Симо, жалосна му мајка! 0086    [............................................] 0086    Књигу пише Петрачићу Перо 0087    Баш у руке Војводићу Мати: 0088    „Капитане, Војводићу Мате, 0089    Лепи сам ти ловак уватио, 0090    Двије тице живе уватио, 0091    А Џепину нама погубио, 0092    Па их шаљи Пеку обрстару, 0093    Јави мене на самога цара 0094    Да сам јунак заслужио дара!”